Стојан Столе Аранђеловић (Београд, 12. јун 1930 — Београд, 8. април 1993) био је српски глумац.

Аранђеловић је рођен у Београду 12. јуна 1930. године. Студирао је глуму на позоришној Академији, где је и дипломирао 1953. Још као студент, добио је прву филмску улогу — имао је само 20 година када је обукао официрску униформу и заиграо у кратком играном филму Црвени цвет. Недуго затим, добија и стални ангажман у тек основаном Југословенском драмском позоришту. Није се дуже задржао у ансамблу овог театра и после две сезоне напушта ЈДП и постаје слободан уметник. Године 1954. Аранђеловић је глумио у свом првом целовечерњем филму Девојка и храст и од тада се усредсредио на снимање филмова, испред глуме у позоришту.

Од филмова из ране фазе његове каријере треба истаћи Булајићев Влак без возног реда, Коту 905 и посебно Павловићеву драму Капи, воде, ратници, у којој је Аранђеловић са много успеха одиграо своју прву главну улогу. Глумио је углавном робусне, енергичне и карактерне ликове; био је карактеристичан по несвакидашњем промуклом гласу али и очински благом осмеху.

Средином шездесетих година је добио позив од немачких филмаџија, са којима је радио фамозне „црвене” вестерне у некадашњој Југославији. За разлику од филмова домаћих аутора, Столе је Немцима био очигледан „пик” за улоге антагониста, а у овом случају су били каубоји, а не Индијанци.

Живео је у свом стану на Новом Београду. Иза себе је оставио још бројних филмских и телевизијских улога. Играо је у 89 играних филмова. Остварио је читаву серију фантастичних епизода — од доброг заставника у серији Војници, преко ратних филмова и улога партизанског попа Владе Зечевића у Сутјесци. У августу 1984. године добио је награду „Славица“ за допринос југословенској кинематографији. Последњи пут Аранђеловић је стао испред камере како би одиграо минијатуру, још једну у огромном низу, у комедији Три карте за Холивуд (1993).

Преминуо је 8. априла 1993. године. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.